Ako si ikada stajao pored nekoga koga prvi put upoznaješ i razmišljao šta da kažeš - nisi jedini.
Možda si bio na poslovnom događaju, konferenciji, proslavi ili nekom okupljanju.
Znaš da bi bilo lepo da započneš razgovor, ali u glavi se pojavljuju pitanja:
"Šta da kažem?"
"Hoće li razgovor biti neprijatan?"
"Šta ako nastane tišina?"
"Kako da ostavim dobar utisak?"
Zbog toga mnogi ljudi izbegavaju razgovore sa nepoznatim osobama.
Ali problem najčešće nije u tome što nemaju šta da kažu.
Problem je u tome što previše razmišljaju o sebi.
Dobar razgovor nije takmičenje u tome ko će biti zanimljiviji.
To je veština stvaranja kontakta sa drugom osobom.
I dobra vest je da može da se nauči i vežba.
Šta zapravo čini dobar razgovor?
Dobar razgovor nije samo razmena reči.
Važno je da postoji interesovanje, slušanje, pitanja, prirodnost i prostor za obe osobe.
Ako jedna osoba govori bez prestanka, a druga samo čeka da dođe na red, teško možemo govoriti o pravom razgovoru.
Razgovor je razmena.
Govoriš.
Slušaš.
Postavljaš pitanje.
Saslušaš odgovor.
Nadovezuješ se.
I tako razgovor prirodno napreduje.
Zato dobra komunikacija nije samo pitanje toga šta govoriš, već i kako slušaš, kako reaguješ i kakav osećaj stvaraš kod druge osobe.
1. Ne traži savršenu rečenicu za početak
Jedan od razloga zbog kojih ljudi teško započinju razgovor jeste uverenje da moraju da pronađu nešto posebno da kažu.
Ne moraš.
Razgovor može početi jednostavnim:
"Ćao, kako si?"
"Kako ti se dopada događaj?"
"Da li si već bio ovde?"
"Kako si čuo za ovaj događaj?"
Važno je da početak bude prirodan i povezan sa situacijom.
Pogledaj oko sebe.
Možda ste na istom događaju.
Možda čekate u istom redu.
Možda je nešto upravo privuklo pažnju oboje.
Okruženje ti često već daje temu za razgovor.
Ne moraš da budeš duhovit.
Ne moraš da impresioniraš.
Potrebno je samo da napraviš prvi korak.
2. Postavljaj pitanja koja otvaraju razgovor
Neka pitanja razgovor otvore.
Druga ga zatvore.
Ako pitaš:
"Da li ti se dopao događaj?"
možeš dobiti:
"Da."
I razgovor staje.
Ali ako pitaš:
"Šta ti je bilo najzanimljivije na događaju?"
otvaraš prostor za duži odgovor.
Zato koristi otvorena pitanja kada želiš da osoba nastavi da govori.
Na primer:
"Kako si počeo da se baviš time?"
"Šta ti je najzanimljivije u tom poslu?"
"Kako si došao na ovu ideju?"
"Šta ti se najviše dopada u tome?"
Dobra pitanja pokazuju da te zanima ono što druga osoba govori.
Ali postoji još jedna važna stvar.
Nije dovoljno samo postaviti pitanje.
Moraš da saslušaš odgovor.
3. Slušaj da bi razumeo, a ne samo da bi odgovorio
Mnogi ljudi slušaju na pogrešan način.
Dok druga osoba govori, oni već razmišljaju šta će sledeće reći.
Čekaju svoju priliku.
Pripremaju odgovor.
Razmišljaju kako će da nastave razgovor.
Zbog toga zapravo ne slušaju potpuno.
Pokušaj nešto drugo.
Dok osoba govori, zaista obrati pažnju na ono što ti govori.
Ne razmišljaj odmah:
"Šta da kažem?"
Razmišljaj:
"Šta mogu da saznam iz njenog odgovora?"
Kada slušaš sa namerom da razumeš, mnogo je lakše postaviti sledeće pitanje.
Ne moraš unapred da pripremaš ceo razgovor.
Sledeća tema često već postoji u odgovoru koji si upravo čuo.
4. Ne pokušavaj da vodiš ceo razgovor sam
Ako želiš da razgovor bude prijatan, ostavi prostor i drugoj osobi.
Nemoj pokušavati da odgovoriš na svako pitanje najdužom mogućom pričom.
Nemoj stalno vraćati razgovor na sebe.
Ako sagovornik nešto podeli sa tobom, pokaži interesovanje.
Postavi potpitanje.
Nadoveži se.
A zatim mu ponovo daj prostor.
Dobar razgovor nije:
ja pričam - ti slušaš.
Dobar razgovor je:
ja pričam - ti slušaš - ti pitaš - ja slušam.
Kada obe osobe imaju prostor da učestvuju, razgovor postaje prirodniji.
5. Budi prirodan
Ne moraš da zvučiš kao profesionalni govornik da bi bio dobar sagovornik.
Ne moraš da koristiš komplikovane reči.
Ne moraš da biraš savršene izraze.
Govori svojim rečima.
Ako pokušavaš da zvučiš kao neko drugi, vrlo brzo ćeš postati napet.
Prirodnost dolazi iz toga da ne glumiš.
To ne znači da treba da kažeš baš sve što ti padne na pamet.
Znači da ne pokušavaš da napraviš neku drugu verziju sebe samo da bi ostavio bolji utisak.
Ljudi mnogo lakše ostvaruju kontakt sa osobom koja deluje iskreno nego sa nekim ko stalno pokušava da ostavi utisak.
6. Obrati pažnju na način na koji govoriš
Ista rečenica može zvučati potpuno drugačije u zavisnosti od toga kako je izgovoriš.
Ton glasa, tempo, ritam i pauze utiču na način na koji druga osoba doživljava tvoju poruku.
Ako govoriš prebrzo, sagovornik može imati osećaj da žuriš.
Ako govoriš potpuno monotono, razgovor može izgubiti energiju.
Ako govoriš pretiho, osoba će možda morati da se napreže da te čuje.
Zato ne obraćaj pažnju samo na reči.
Obrati pažnju i na svoj glas.
Govori dovoljno jasno i glasno.
Pravi prirodne pauze.
Menjaj ritam kada situacija to zahteva.
I ne pokušavaj da zvučiš "savršeno".
Cilj je da zvučiš kao ti.
7. Koristi govor tela da pokažeš da slušaš
Dok razgovaraš, tvoje telo takođe šalje poruku.
Ako gledaš u telefon, okrećeš se od osobe ili stalno gledaš negde sa strane, možeš ostaviti utisak da nisi zainteresovan.
Kontakt očima pokazuje prisutnost.
Osmeh može pokazati otvorenost.
Prirodni pokreti mogu podržati ono što govoriš.
Ne treba da razmišljaš o svakom pokretu.
To bi samo učinilo razgovor neprirodnim.
Umesto toga, obrati pažnju na osnovnu stvar:
Da li moje ponašanje pokazuje osobi da sam zaista prisutan u ovom razgovoru?
8. Pokaži srdačnost i interesovanje
Ljudi žele da razgovaraju sa ljudima uz koje se osećaju prijatno.
Zato nije dovoljno samo postavljati pitanja.
Važan je i način na koji ih postavljaš.
- prijatan ton
- osmeh
- pokazivanje interesovanja
- pažljivo slušanje
- kratka reakcija na ono što je osoba rekla
Sve to govori:
"Čujem te."
"Zanima me šta govoriš."
"Možeš slobodno da nastaviš."
Dobar razgovor ne mora da bude spektakularan.
Ponekad je dovoljno da drugoj osobi pokažeš da ti je zaista stalo da čuješ šta ima da kaže.
9. Prilagodi razgovor osobi preko puta sebe
Ne razgovaraš na isti način sa prijateljem, kolegom, klijentom i osobom koju si upravo upoznao.
Zato dobra komunikacija zahteva prilagođavanje.
Obrati pažnju na:
- način na koji osoba govori
- tempo razgovora
- nivo formalnosti
- teme koje je zanimaju
- njene reakcije
Ako vidiš da je osoba zainteresovana za neku temu, možeš ostati malo duže na njoj.
Ako primetiš da joj je neprijatno ili da daje kratke odgovore, možda je vreme da promeniš temu.
Dobar komunikator ne prati samo svoje reči.
Prati i reakciju druge osobe.
10. Ne plaši se kratke tišine
Tišina ne znači automatski da je razgovor propao.
Ponekad samo znači da oboje razmišljate šta dalje.
Ljudi često pokušavaju da popune svaku sekundu tišine.
Zbog toga počnu da pričaju previše, ponavljaju se ili govore stvari koje zapravo nisu želeli da kažu.
Ne moraš.
Kratka pauza je sasvim normalna.
Udahni.
Razmisli.
Nastavi.
Staloženost je deo dobre komunikacije.
Kako da vežbaš vođenje razgovora?
Ne možeš postati bolji sagovornik samo čitanjem o komunikaciji.
Moraš da razgovaraš.
Počni jednostavno.
Tokom naredne nedelje pokušaj da svaki dan započneš jedan kratak razgovor sa osobom sa kojom inače ne bi razgovarao.
Ne mora trajati dugo.
Postavi jedno otvoreno pitanje.
Zaista saslušaj odgovor.
Postavi jedno potpitanje.
I obrati pažnju na reakciju sagovornika.
Posle razgovora zapitaj se:
- Da li sam više pričao ili slušao?
- Da li sam postavljao pitanja koja otvaraju razgovor?
- Da li sam zaista slušao odgovor?
- Da li je druga osoba delovala prijatno?
- Da li sam pokušavao da ostavim utisak ili sam pokušavao da ostvarim kontakt?
Ovakva mala vežba može mnogo da promeni način na koji razgovaraš.
Dobar razgovor nije u tome da budeš zanimljiv
Možda je najveća greška u komunikaciji to što previše razmišljamo o tome kako mi izgledamo u razgovoru.
Da li smo dovoljno zanimljivi?
Da li smo rekli nešto pametno?
Da li smo ostavili dobar utisak?
Ali razgovor nije samo nastup.
Nije potrebno da stalno zabavljaš drugu osobu.
Ne moraš da imaš savršenu priču.
Ne moraš uvek da znaš šta da kažeš.
Ponekad je dovoljno da budeš prisutan, da postaviš dobro pitanje i da zaista saslušaš odgovor.
Jer ljudi možda neće zapamtiti svaku tvoju rečenicu.
Ali će veoma dobro zapamtiti kako su se osećali dok su razgovarali sa tobom.
Zaključak
Dobar razgovor nije urođena sposobnost koju neki ljudi imaju, a drugi nemaju.
To je veština koja se razvija kroz iskustvo.
Učiš da započneš razgovor.
Učiš da postavljaš bolja pitanja.
Učiš da slušaš.
Učiš da ostaviš prostor drugoj osobi.
Učiš da govoriš prirodno i jasno.
I učiš da obratiš pažnju na ono što govoriš i bez reči - kroz glas, pogled, izraz lica i govor tela.
Ne moraš da postaneš najzanimljivija osoba u prostoriji.
Ne moraš da imaš odgovor na svako pitanje.
Ne moraš da razgovaraš sa svima.
Dovoljno je da naučiš da budeš prisutan, zainteresovan i prirodan.
Jer dobar razgovor ne počinje savršenom rečenicom.
Počinje iskrenim interesovanjem za osobu preko puta tebe.
Želiš da unaprediš svoju komunikaciju?
Na Kotobi verujemo da se dobar komunikator ne rađa - on se gradi kroz praksu, prave metode i kvalitetan feedback.
Ako želiš da govoriš sigurnije, jasnije i prirodnije, pogledaj naše programe i konsultacije. Naučićeš kako da bolje vodiš razgovore, postavljaš prava pitanja, slušaš sa više pažnje i izgradiš komunikaciju koja stvara stvarnu povezanost.